3 komentara

  1. Boris Dinic
    Boris Dinic prosinac 30, 2018 at 6:00 am . Reply

    Hteo sam da dodelim komentar jer sam i sam bubnjar još od sredine devedesetih. Imam 36 god. Imam mnoga iskustva na binama ali bitno je i ono koje imam sa uličnih svirki u Beogradu. Moj drugar Dimitrije je danas saksofonista i docent u Dortmundu, Nemačka na jazz odseku. Nama dvojici je u jednom periodu, uz Duleta, takođe saksofonistu kao što je i Dimitrije, bilo moguće na stotine nastupa na beogradskim ulicama, a bend je nekad bio i daleko brojniji. Namerno govorim o uličnoj svirci kao često izrazu same bede u muzičara, a koji je toliko možda i više iznad bilo kakvih klupskih i nastupa na velikim binama, koje takođe imam. Ipak, svaki vid nastupa za bubnjem, po meni, jeste lepa i dobra prilika da se to nešto jako lepo kao živi nastup i iskaže. Ali. meni je i za osudu, pa moram takođe i to naglasiti, kako i koliko lako u muzičkom poslu rade tzv. “veze” i prolaze lako tipovi, koji idu na mišiće i koji su skloni kompromitovanju, što je ovde malo pominjanje delića čitave jedne priče iz nekakve moguće knjige koja se o tom problemu može ispisati. Hvala!

Post Comment

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.